Na hi­lja­de i hi­lja­de kva­dra­ta iz­me­đu De­po­ni­je i ri­je­ke Ci­jev­ne pre­kri­ve­ne su ra­zno­ra­znim ot­pa­dom, me­đu ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju gu­me či­je go­to­vo sva­ko­dnev­no pa­lje­nje ugro­ža­va zdra­vlje mje­šta­na če­ti­ri okol­na na­se­lja Di­no­še, Ro­ga­ma, Mi­lje­ša i Omer­bo­žo­vi­ća. Ka­ko na­vo­de mje­šta­ni na­se­lja, ne­ma in­sti­tu­ci­je ko­joj se ni­su obra­ća­li za po­moć, od Glav­nog gra­da, In­spek­ci­je za eko­lo­gi­ju, Mi­ni­star­stva za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne... ali ni­ko ni­ka­da ni­šta ozbilj­no ni­je pred­u­zeo. Ka­da se po­gle­da pa­no­ra­ma Pod­go­ri­ce uvi­jek se vi­di dim kod De­po­ni­je što u naj­ma­nju ru­ku iza­zi­va ne­la­go­du.
Mje­šta­ni če­ti­ri na­se­lja pla­ni­ra­ju da ape­le za hit­no či­šće­nje pro­sto­ra i za­u­sta­vlja­nje pa­lje­nja sme­ća opet po­no­ve jer stra­hu­ju za zdra­vlje. Od ne­sno­snih mi­ri­sa ko­ji do­pi­ru od go­mi­la ot­pa­da se če­sto ni di­sa­ti ne mo­že.
Mje­šta­nin Ro­ga­ma Ša­ban Ni­kaj na­vo­di da je bez­broj pu­ta bio svje­dok is­to­va­ra sme­ća, pa­lje­nja gu­ma.
- Sta­nje po­sta­je ne­pod­no­šlji­vo. To je na sto­ti­ne za­pa­lje­nih gu­ma, to je ne­ra­lan dim, vje­ruj­te da ta­da u na­se­lju od stu­ba do stu­ba vi ne vi­di­te ko vam ide u su­sret. Kad je ju­žni vje­tar obič­no se pri­mi­re, kad je sje­ver on­da go­to­vo sva­ko­dnev­no to ra­de. Ža­li li se ili se ne ža­li li, isto je. I iz grad­ske op­šti­ne su re­a­go­va­li i opet ni­šta. Iz­ne­se­mo bi­je­lo ru­blje uve­če, uju­tru iz­gle­da kao da je ne­ko u rud­ni­ku bio sa njim, crn pot­pu­no. Pri­je ne­ku noć je dim bio to­li­ko crn i gust da mi ni­je bi­lo mu­ka da odem do kom­ši­je ko­ji ima ka­me­ru sa­mo da to za­bi­lje­ži­mo i po­ka­že­mo nad­le­žnim or­ga­ni­ma. Ne­nor­mal­no je da to­me vi­še ne mo­že da se sta­ne na kraj - na­vo­di Ni­kaj.
I Al­mir Ni­kaj, mje­šta­nin Ro­ga­ma i od­bor­nik DUA u Skup­šti­ni GO Tu­zi na­vo­di da će usko­ro mo­ra­ti pred­u­ze­ti kon­kret­ni­je mje­re jer sta­nje po­sta­je sve alar­mant­ni­je.
- Pred­sjed­nik Grad­ske op­šti­ne Abe­din Adžo­vić je upo­znat sa tim pro­ble­mom i sam je na vi­še adre­sa tra­žio po­moć, ali se sve svo­di­lo na to da in­spek­cij­ske slu­žbe ra­de do 15 ča­so­va i da je je­di­no rje­še­nje da se za­po­sli je­dan čo­vjek ko­ji bi taj pro­stor ču­vao što u tom tre­nut­ku ni­je bi­lo iz­vo­dlji­vo. Ipak, po­sto­ji vo­lja da se to ri­je­ši i to je do­bra po­la­zna tač­ka. Mo­ra­će­mo ne­što po­no­vo ini­ci­ra­ti, sa­mo će­mo se mo­ra­ti do­go­vo­ri­ti na ko­ji na­čin bi bi­lo naj­bo­lje i ko­me se obra­ti­ti. Do­šlo je vri­je­me da se ne­što uči­ni mi­lom ili si­lom, jer če­sto se de­si da ni vra­ta ne mo­že­mo otvo­ri­ti od ku­će a ka­mo li šta dru­go. Još je sad za­tiš­je ma­lo, kad kre­ne lje­to, to će bi­ti sva­ko­dnev­na mu­ka- na­vo­di Ni­kaj.
Al­mir Lju­lja­naj iz Di­no­še na­vo­di da je pri­mje­tio da su in­spek­cij­ske slu­žbe ne­ko­li­ko pu­ta iz­la­zi­le na te­ren, ali da se pre­ko da­na ri­jet­ko ko mo­že uhva­ti­ti na dje­lu.
- Sve se de­ša­va po­sli­je­pod­ne ili ka­sno uve­če ta­ko da je in­spek­cij­ski nad­zor pre­ko da­na pot­pu­no ne­po­tre­ban. Na­ma tre­ba za­šti­ta pre­ko no­ći jer sta­nje je i vi­še ne­go kri­tič­no, bri­ne­mo za zdra­vlje dje­ce i svih - po­ru­čio je Ni­kaj.
S.R.